Svetislav Pešić 13. predstavnik Srbije u košarkaškom muzeju slave u Ženevi u kojem je naša zemlja najzastupljenija posle Amerike (24). – Još osam kandidata, među njima Bodiroga, Danilović, Đorđević, Veger-Demšar…
Posle jedanaestog izbora za Kuću slavnih Svetske košarkaške federacije (FIBA), osnovane pre 15 godina, Srbija ima 13 predstavnika u tom muzeju slave u Mjesu kraj Ženeve. Pre nekoliko dana tu čast je dobio trener Svetislav Pešić koji se pridružio Nebojši Popoviću, Radomiru Šaperu, Borislavu Stankoviću, Aleksandru Nikoliću, Ranku Žeravici, Obradu Beloševiću, Radivoju Koraću, Draženu Dalipagiću, Draganu Kićanoviću, Vladi Divcu, Zoranu Slavniću i Dušanu Ivkoviću.
Srbija posle Amerike ima najviše članova u Fibinoj kući slavnih čije je prvo sedište bilo u Alkobendasu (Madrid, Španija). Sjedinjene Američke Države imaju 24 predstavnika (računajući kao jednu „ličnost” ceo olimpijski Tim snova iz 1992), Rusija deset, Brazil deset, Španija devet, Italija devet…
Naša zemlja trenutno ima još osam kandidata, a to su nekadašnji stubovi reprezentacije Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević (kandidovan kao igrač), Žarko Paspalj i Marija Veger-Demšar, kao i treneri Božidar Maljković, Željko Obradović i Milan Vasojević. Imajući u vidu to da Srbija ima još desetine ličnosti koje su zadužile košarku, jasno je da će ovaj broj biti znatno veći. Ali, ne treba očekivati da će se svake godine naši asovi naći na počasnim listama, ma koliko imali blistavije karijere od većine ostalih kandidata, jer Fiba svaki put gleda ne samo čist sportski uspeh, već i da laureati budu sa što je moguće više košarkaških meridijana (kontinenata).
Tako treba i razumeti zašto tri naša velikana iz iste generacije, tri nerazdvojna imena po svojoj klasi i umeću – Zoran Slavnić, Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić – nisu primljeni istovremeno. Jer to bi onda bila „Srpska kuća slavnih”, ma koliko i vrapci na grani znali da su i Slavnić i Kićanović više uradili za košarku nego, recimo, Ogust Picl (Australija, primljen 2007) i Mario Hopenhajm (Urugvaj, 2007). Trebalo je sedam godina i četiri izbora (klase 2007, 2009, 2010, 2013) da ova trojica majstora igre pod obručima budu zajedno u muzeju slave u Ženevi: Dalipagić primljen 2007, Kićanović 2010, Slavnić 2013.
Fibina kuća slavnih svečano je otvorena krajem zime 2007, u madridskom predgrađu Alkobendasu, po ugledu na Nejsmitovu kuću slavnih u Springfildu (Masačusets, SAD, postoji od 1959). Pokrenuta je na inicijativu slavnog španskog trenera Pedra Ferandiza i uz veliku podršku Borislava Stankovića, generalnog sekretara Fibe od 1976. do 2002. Vrpca je presečena 2. marta 2007, povodom 75. rođendana Fibe, a odmah su primljena 43 člana posthumno, među njima i pioniri naše košarke Nebojša Popović, Radomir Šaper i Aleksandar Nikolić, jedan od najboljih strelaca evropske košarke svih vremena Radivoj Korać i naš poznati sudija Obrad Belošević (njegov sin Ilija poslednjih godina jedan od najboljih evropskih arbitara).
– Ovo je kruna moje karijere – rekao je tom prilikom Borislav Stanković koji je primljen krajem leta 2007, za vreme „Evrobasketa 2007”, istovremeno sa Rankom Žeravicom i Draženom Dalipagićem. – Košarka je moj život. Ostvario mi se stari san da organizujemo Kuću slavnih koja će biti svetska, za razliku od one u SAD u kojoj preovladavaju Amerikanci.
Naš trofejni selektor Ranko Žeravica, osvajač sedam medalja sa reprezentacijom, istakao je tada da je „dobio najveće priznanje u životu”.
– Lepo je biti u društvu svih ovih velikana. Bilo je krajnje vreme da Fiba osnuje svoju Kuću slavnih. Zahvalan sam košarci što me je prihvatila, što me je oblikovala i vaspitala. Sve što imam dala mi je ona. Hvala mojoj supruzi, mojoj porodici i svim igračima koje sam trenirao.
Šest godina kasnije ova kuća slavnih je preseljena u Mjes kraj Ženeve, u novo Fibino sedište, objekat od 8.500 kvadratnih metara, koji je koštao 30 miliona švajcarskih franaka (oko 27 miliona evra). U muzeju, koji se prostire celim prizemljem, mogu da se vide razne zanimljivosti iz istorije košarke, od statistike sa utakmice kojom je otvoreno Prvo svetsko prvenstvo u košarci u Buenos Ajresu 1950. godine (meč između naše reprezentacije i Perua), do značajnih trofeja, dresova i ostalih stvari iz ovog milenijuma, kao što je dres Dejana Bodiroge sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002.
Pre selidbe u Ženevu, u Fibinu kuću slavnih uvršteni su i Vlade Divac i Dragan Kićanović (obojica 2010), dok se Zoran Slavnić sredinom juna 2013. pojavio na duploj svečanosti: otvaranje novog objekta Fibe i predstavljanje „klase 2013” Kuće slavnih.
– Ovo je čaroban dan, biti ovde, u Kući slavnih. Ne mogu da verujem! Bio sam plejmejker zlatne generacije sa Draganom Kićanovićem i Draženom Dalipagićem i mojim trenerom Mirkom Novoselom koji je prisutan (na svečanosti) – rekao je Slavnić.
U poslednjih pet godina primljeni su nekadašnji selektori Dušan Ivković (2017) i Svetislav Pešić („klasa 2020”, ali je sada predstavljen zato što prošle godine zbog kovida nije bilo proglašenja ).
– Ovo je emotivan trenutak kada se prisećamo svega što nas je dovelo do toga da uđemo u Kuću slavnih – izjavio je Dušan Ivković neposredno posle svečanosti 2017. godine. – Imao sam privilegiju da treniram toliko dobrih igrača. Nikada nisam radio ono za šta sam se školovao. Iz velike ljubavi prema košarci počeo sam trenerski posao i radio ga do svoje 73. godine. Trenirao sam čitave generacije najvećih svetskih asova. Zato ne bi bilo pošteno izdvojiti u ovoj prilici nekoga od njih. Postoje stvari koje ne mogu da se mere medaljama i trofejima, a to su prijateljstva koje mi je donela košarka.
Listu predstavnika Srbije, za sada, zaključuje Svetislav Pešić:
– Sledeće godine biće 40 godina otkako sam postao trener. Mislim da ljudi koji odlučuju o ovom priznanju vrednuju sportske rezultate, ali i neke stvari koje ne mogu da se izmere kroz prizmu pobeda i poraza. Stekao sam utisak da su sada nagrađeni moja posvećenost košarci i moj uticaj na njen razvoj u nekim sredinama u kojima su se neke stvari menjale od mog dolaska…
Od Petrovića do Zdovca
Svi Srbi u Fibinoj kući slavnih su predstavnici jugoslovenske škole košarke kojoj pripadaju i oni koji su zajedno s njima rasli na tom putu, a danas su u različitim državama. Sa prostora Jugoslavije u ovom muzeju slave su i Dražen Petrović (posthumno primljen 2007, Hrvatska,), Mirza Delibašić (posthumno 2007, BiH), Krešimir Ćosić (posthumno 2007, Hrvatska), Ivo Daneu (2007, Slovenija), Mirko Novosel (2010, Hrvatska), Razija Mujanović (2017, BiH), Toni Kukoč (2007, Hrvatska), Bogdan Tanjević (2019, Crna Gora) i Jure Zdovc (2020, Slovenija).
