Jelena Milovanović – „Volim da igram jake i teške utakmice, tako da je pun pogodak bio dolazak u Španiju. Posle Turske u Avenideu mi je svanulo!“
PRETRPELE su košarkašice Srbije značajne promene u periodu od Olimpijskih igara u Riju do danas, ali noseći stubovi tima ostali su na mestu. Jedan od njih godinama je Jelena Milovanović, igračica koja ove sezone prigrlila već dva klupska trofeja – Superkup Španije i Kup kraljice, a pruža joj se veliku prilika da sa ekipom Avenide „ugrabi“ triplu krunu. U Evroligi je španski šampion dogurao do četvrtfinala, gde im je na put stao turski Fenerbahče. Sad je na redu borba za titulu u nacionalnom prvenstvu.
- Sigurno da je najveći razlog što sam došla ovde osvajanje klupskih trofeja – počinje za „Novosti“ Milovanovićeva. – U 2017. Avenida slavi 25 godina postojanja, a nikada nije uspela da osvoji sva tri pehara u sezoni, pa ako to ostvarimo, ispisaćemo istoriju. Velika prednost za nas su navijači, koji grade porodičnu atmosferu.
Nije bilo lako da se iz dresa nacionalnog tima sa olimpijskom bronzom oko vrata, vrati u realnost.
- Volim da igram jake i teške utakmice, tako da je pun pogodak bio dolazak u Španiju. Pogotovo što mi igranje u Turskoj nije prijalo. Prošle sezone mi je sve teško padalo, bilo je veoma naporno, a ovde mi je svanulo. Iako nismo najbolje počele, četvrtfinale Evrolige niko od nas nije očekivao, a kamoli još i tu jednu pobedu nad Fenerom.
Ipak, za Jelenu ne postoji dilema gde se najbolje oseća…
- Moje srce i dalje kuca u Šopronu i tamo će uvek ostati. U Mađarskoj sam počela evroligašku priču, doživela posebne trenutke, tako da će to ostati najznačajnija stanica u mojoj karijeri. Velika prednost je i što je blizu kuće.
Desetu godinu je van granica naše zemlje. Nostalgija je često „muči“ i u Španiji.
- Najteže mi pada što sam daleko od kuće i što nemam vremena da dođem. Lepo je što moji stignu da me obiđu. Mama je bila nedavno, dođe tata, drugarice, drugari. Tada je sve lakše.
Trenutke dokolice češće joj ispunjava pas, a ređe okupljanje ekipe.
- Prošetam ga dva, tri puta na dan. Spremim da se jede. Ne izlazim uveče, pre se odlučim za čitanje knjige. Salamanka je baš lep grad, ali nekad dosadan jer je miran. Prijatna je klima.
Kad pogleda šta joj je sve ispisano u biografiji do sada, nema za čime da žali.
- Nisam osvojila Evroligu, ali mi je reprezentacija donela najviše u životu. Nikada nisam ni sanjala da ću osvojiti evropsko zlato ili olimpijsku bronzu. Trenirali su me razni treneri, igrala kvalifikacije za velika takmičenja. Zato su sve te medalje ogroman uspeh – zaključila je Jelena.
LENjA ZA ŠPANSKI
ŽELjA za učenje španskog postoji, ali još nije realizovana.
– Bila sam lenja, razumem prilično, ali ne govorim baš najtečnije. Ja sam onaj tim koji, ako smatra da ne zna dobro, onda neće ni da priča.
SLATKI PLANOVI SA KARADžIĆEM KOŠARKAŠICE Srbije u junu brane šampionsku titulu na Prvenstvu Evrope.
– Biće drugačije u odnosu na ranije, ali atmosfera se neće promeniti. Krećemo 8. maja i jedva čekam. Nismo više ekipa iznenađenja. Samo da budemo zdrave. U kontaktu smo cele sezone i sve se radujemo okupljanju. Poznajem selektora Karadžića iz Šoprona, dugo je bio savetnik tamo. Nedavno me je posetio sa Anom Joković u Istanbulu, kad sam igrala protiv Fenerbahčea i lepo smo se ispričali. Smišljali smo neke slatke planove.
Izvor i foto Novosti