Fudbalska legenda o ordenu vlade Japana, opravdanosti regionalne lige u fudbalu, nekadašnjoj zajedničkoj državi, tenzijama u regionu, Evropi…
IZ Zemlje izlazećeg sunca Ivici Osimu, nekadašnjem uspešnom selektoru fudbalske reprezentacije Jugoslavije i Japana, igraču i treneru Željezničara i šefu stručnog štaba Partizana, atinskog Panatinaikosa i Šturma iz Graca, stigao je nedavno Orden izlazećeg sunca zlatnih zraka sa značkom. Darodavac je Vlada Japana, a nagrada dodeljena kao priznanje za doprinos razvoju fudbala u ovoj zemlji, ali i promociju međusobnog razumevanja Japana i BiH.
- Dešava se, vidiš, da i ja dobijem taj, zaista značajan orden, ali mislim da je i to malo preterano. Nisam se takmičio… A mislim da su orden zaslužili i Venger i Piksi i Ziko – na svoj, prepoznatljiv način, iz svog doma u Sarajevu, započinje razgovor za „Večernje novosti“ Ivica Osim (75), legendarni Štraus sa Grbavice.
* Nije preterano, pa vi ste ostavili pečat u Japanu?
- Ma, ništa specijalno ja nisam uradio. Trening – kuća, sve uobičajeno.
* Da li je orden samo sportska ili i politička nagrada?
- Mislim da je i jedno i drugo, ali da je ta nagrada pre svega socijalnog karaktera. To bi, prevedeno na naš jezik, moglo da se kaže: Orden zasluga za narod Republike. Otprilike.
* Orden ste dobili u japanskoj ambasadi u Sarajevu, da li bi neki naši zvaničnici, mislimo na bivšu Jugoslaviju ili republike, došli vama ili bilo kome „na noge“?
- Drugačije je sve to, Japanci su neverovatno dobro organizovani i sve se unapred zna. Vlada Japana je obavestila ambasadu u Sarajevu, ja dobio poruku od njih… Japanci su nama u BiH mnogo pomogli, teško da im se možemo revanširati.
* Da se vratimo ovom našem, nasušnom fudbalu: regionalna liga mladih i žena, da li je to dobra „predigra“ za nešto što tek treba da dođe?
- Ne bih govorio o tome šta se vraća i kako se vraća… Pre pet godina bili smo blizu nekih dogovora, ali ne vidim da smo krenuli napred.
* Šta nam je činiti?
- Mnogo smo se potrošili, što u sportu, što u politici. Ne valja što vozovi prolaze, a ti moraš ići ukrug. Problem su, naravno, i finansije, i što oni koji imaju novac razmišljaju na potpuno drugačiji način.
* Znači li to da biste digli obe ruke za tu ideju?
- Da, ideja je dobra, da se tenzije smire. Ne vidim da smo mi na Balkanu toliko loši kako o nama pričaju sa svih strana. Nismo ni zaboravljeni. Balkan je lep kraj Evrope i treba joj.
* A politika, može li ona da bude plus ili minus u ovoj priči?
- Političari se upliću kada vide da je skoro sve gotovo. U svakoj priči, pa i ovoj najnovijoj. A ljudi su dobri i pitam se šta je čudno u tome i da se pobiju i da se pomire. Pa to su radili i Nemci i Francuzi, pa kada su mogli oni, što ne možemo mi. Što se ne bismo izmirili. Ne bih koristio one floskule, rano je ili kasno je. Jer, nije ni rano ni kasno. Dosta je bilo svađa, ratova, vreme je da sve strane žive u miru, da mirno spavaju, da s osmehom idu na utakmice. I u tome moraju da pomognu i političari.
* Čini se da verujete da hoće?
- A zašto ne bi? Situacija nije toliko loša, svedoci smo da su političari sve češće zajedno, znaju i lepo da razgovaraju. Ako oni mogu, zašto to ne bi mogli i sportski ljudi? Uveren sam da će to shvatiti i prihvatati i navijači. Možda ne baš svi, ali većina sigurno hoće. I na tome treba raditi.
* Uslovi u republikama Jugoslavije su sve bolji?
- I to može da pokrene inicijativu da se igra na starim prostorima. Infrastruktura je zaista sve bolja, ima i travnatih i veštačkih terena, tu su i reflektori, pa zašto se ne bi, u dogledno vreme, Evropsko prvenstvo igralo na Balkanu! Setite se samo, organizovali smo jedne Olimpijske igre, i to zimske, u Sarajevu, a i dan-danas se o tome priča i prepričava. A znate li šta bi i koliko fudbal doneo jer je daleko interesantniji i zanimljiviji a i finansijski mnogostruko primamljiviji. Kakav bi to bio izložbeni salon za sve zemlje! Fudbal je brend, a nikako nešto negativno. A deca su ukras sveta.
* Kako će deca, koja su porasla a iskusila su neke strahote, moći da se prilagode tom, da ga nazovemo, novom vremenu?
- Osnova je da se uslovi poprave kako bi nadoknadilo sve ono što su ta deca izgubila za vreme rata. I oni će se vratiti fudbalu. Ne više na ulice, kao nekada, jer na ulici nema više loptanja, ševe. Kada na ulici šutneš loptu ona udari u pet automobila. Ali ako im se stvore uslovi, siguran sam da će se oni vratiti onom izvornom fudbalu koji je krasila želja i ljubav. A konkurencije nama ne fali, u svim bivšim republikama „tinja“ onaj talenat koji nam niko ne može uzeti, i samo treba da se razgori vatra.
* Znači li to da ste uvereni, da su mladi ti koji mogu da vrate ono što se poslednje dve decenije izgubilo?
- Oni su bili najviše uskraćeni tim prokletim ratom i zato treba početi od njih. Deca su talentovana, to nije sporno, ali fudbal je danas, pre svega, biznis. Ipak, neka poruka može da glasi: vratimo se igri. Zašto bismo mi najviše gubili, a svi drugi mnogo toga dobijali. Jer, kada izgubiš kontakte sa svetom, gubiš i publiku i igrače.
* Problemi, ipak, nisu mali i pitanje je kako ih prevazići. I eto, opet se vraćamo na politiku: kako da ona bude uz fudbal, a ne protiv njega?
- Nazadujemo kao društvo, kao država i to nije sporno, a samim tim nazaduje i fudbal, nazaduju i igrači. Kroz ta kokuzna vremena izgubili smo i kulturu ponašanja, bez koje se ne može dalje, više. I tu sada u prvi plan treba da izađu političari, oni prvi moraju da naprave zaokret jer smo došli u poziciju da društvo, takvo kakvo je, mora da pokrene točak istorije. I onda će i mladost profitirati. Ne znam šta bih više rekao na tu temu, osim da moramo svi da budemo pametni. A onda, kroz priču i druženje, da krenemo napred. Možemo mi to, ili jednostavno – moramo.
Tako priča Švaba Osim, sjajan trener, matematičar prve klase, čovek sveta. Treba ga samo slušati i u mnogo čemu poslušati.
SELEKTOR I SAVETNIK JAPANA
IVICA Osim je vodio dve nacionalne selekcije. Reprezentaciju Jugoslavije u periodu 1986-1992. doveo je do petog mesta na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. i izborio plasman na Evropsko prvenstvo 1992. u Švedskoj, sa kojeg smo izbačeni zbog sankcija. Od 2006. do 2007. godine predvodio je „A“ selekciju Japana. Nažalost, 16. novembra 2007. doživeo je moždani udar i morao je da se povuče sa klupe ali je ostao kao savetnik u FS Japana.
U Zemlju izlazećeg sunca Osim je stigao 2003. godine, kada je preuzeo Džef junajted, na čijoj je klupi sedeo tri sezone. A koliku popularnost je tamo uživao potvrđuje i tiraž knjige objavljene 2005. pod nazivom „Reči Osima“ u kojoj su njegovi citati o fudbalu – prodata je u više od 400.000 primeraka i bila je bestseler u Japanu.
FUDBAL IZVLAČI IZ BLATA* Mnogo verujete u fudbal?
– Naravno, i tvrdim: fudbal može da izvuče iz blata. Fudbal može da utiče na to da se prevaziđu nesuglasice. Fudbal može da zapuši usta onima koji sve gledaju u negativnom kontekstu. Pa pogledajte Beograd danas, to je novi grad koji je postao megapolis i treba živeti samo za to da neki dođu da to vide. A kada vide, tvrdim vam da će slati mnogo lepšu sliku i o gradu i o ljudima, tako je to, i zato je ideja da se krene, pa makar sa decom i ženama, veoma dobra.