Daljine nisu problem, nego visine – Srpska atletska diva o odrastanju, sazrevanju, adrenalinu, miru u prirodi: Bilo je ludo u bolidu Formule 1, na paraglajdingu sam vrištala da me spuste
U DVORIŠTU kuće je kao klinka imala razboj, gol za fudbal, sto za stoni tenis, mrežu za odbojku, bicikl, skejt i sva moguća adrenalinska „pomagala“. Preskakala je ogradu krišom od roditelja. Kao tinejdžerka se šišala „na opasno“, imala je duge drečave nokte. Plašila se visine, ali ne i nezamislivih daljina, a danas je Ivana Španović zavisnik od osvajanja medalja. Estremna dok vozi bolid Formule 1 i preskače NBA linije za tri poena, mirna kao bubica dok peca na Dunavu.
Skok iz devojačke sobe u Zrenjaninu do evropskog trona u Beogradu dug je nekoliko svetlosnih mladalačkih godina. Dok, za „Novosti“, na novosadskom splavu priča o uspomenama, deluje da bi mogla bez zaleta da preleti reku:
- Tata mi je u dvorištu između dva drveta zakačio šipku i tu sam visila po ceo dan, kada nisam bila na rolerima ili igrala fudbal s drugarima. Onda je šipka pukla i završila sam s gimnastikom, moji roditelji to više nisu mogli da gledaju. Bila sam hiperaktivna. Živeli smo u lepom naselju, družili se po ceo dan. Moji prijatelji su i dan-danas oni sa kojima sam odrasla.
MANTRA NA ZALETIŠTU ŠTA to evropska šampionka priča sebi u bradu pred svaki skok?
– To sam tek skoro videla na jednom snimku, stalno imam neku mimiku, pričam sama sa sobom. Deluje kao da izgovaram neke iste reči, ali zapravo samo govorim sebi ono što bih volela da vidim. Trener mi zamera da ga ne čujem kad mi dovikuje. Ali potpuno se isključim, jer jedino sama sebe mogu da pokrenem
U čemu je toliko uživala ona devojčica u dečačkoj odeći sa čuvene fotografije na „Instagramu“?
- To mi je omiljena slika iz detinjstva, istu ima moj brat. Tada nije imao prednje zube, bio je mnogo sladak. Tata nas je jednog popodneva odveo na igralište da nas slika. Voleo je da nas oblači, otud ta smešna kombinacija. Često uđem u svoju devojačku sobu, gledam stare fotografije, startne brojeve i akreditacije koje čuvam sa svakog takmičenja. Imam medalje i diplome još iz 1997, kada sam počela da treniram. Te stvari su mi bitne, jer se podsetim na razmišljanje kakvo sam tada imala. Onda shvatim da sam baš tamo gde sam htela da budem. I srce mi je na mestu.
Ivana sa poslovno utegnutom punđom danas ne bi skinula „tagovanje“ sa fotografija iz doba ludačkih frizura?
Ne stidim se ničega, kad ću da esperimentišem ako ne u periodu adolescencije? U nekom momentu mi je to samo dosadilo.
Ta tinejdžerka ne žali za žurkama na „Ezgitu“, za koji je uvek imala karte, a nikad nije otišla. Nedostajao ti je drugi vid studentskog života?
- Završila sam pejzažnu arhitekturu i želela sam da upišem Šumarski fakultet. Trener me je upozoravao da bih na državnom fakultetu svakog dana morala na predavanja. To nije bila opcija zbog treninga. Upisala sam poslovnu ekonomiju, ali i dalje mnogo volim ono što sam učila u srednjoj i htela bih time da se bavim. Obožavam da se u prirodi šetam sa mojim životinjicima. Volim da pecam, pa svakodnevno bacam udice na Dunavu.
Adrenalinski zavisnik na pecanju zvuči kao riba na suvom?
- Bilo je ludo u bolidu Formule. Paraglajding na vodi mi se nije dopao. Insistirala sam na tome jer verenik i ja imamo strah od visine. On je uživao, ja sam vrištala da me spuste. Moram da se smirim, ne smem u ekstremnim sportovima da se izlažem opasnosti. Pecanje je okej.
Zašto bi čudno zvučalo da Aca Stojanović u prenosu izgovori: „Dobro došli na Stadion Ivane Španović, dom fudbalera Proletera“?
- Nisam želela tu čast, jer ima toliko sportista iz mog grada koji to zaslužuju. Dogovorili smo se da samo atletska staza nosi moje ime. Najbitnije je da se ona izgradi, da se tu održe takmičenja na kojima ću nastupiti.
Po kome bi stadion trebalo nazvati?
- Godinama sam se ugledala na mnoge reprezentativce, najviše na braću Grbić. Nismo imali atletsku halu, pa sam se gurala na njihove treninge. Lepo je kad je neko uspešan, a željan da podeli s tobom iskustvo. To je ono čemu težim. Da budem ekstremno dobra u svom sportu, a ostanem ekstremno normalna.
Navijači su ekstremni i kad hvale i kad kude?
- Nemam ništa protiv kad me kritikuju ljudi koji su kompetentni, koji meni znače u životu. Konstruktivna kritika je uvek dobra i tera me da budem bolja.
Da li je deveta uzastopna medalja, osvojena u Beogradu sa 7,24, ono što je za Novaka bio Rolan Garos?
- Posle nekih takmičenja emotivno se isprazniš, jer si se za to spremao mesecima, godinama. Teško je iznova se pitati da li ćeš moći to opet. Još jednom, pa još jednom. Bićemo uspešni onoliko koliko imamo motiva da budemo uspešni. Možda u nekom momentu ne budem više toliko motivisana, stagniram ili se povredim, ne daj bože. Ili, jednostavno, poželim da se posvetim porodici.
„EVO KOGA IVANA LjUBI „IVANA „zapalila“ „Instagram“, evo koga Španovićeva ljubi (na slici njen pas)… Zašto svaka objava mora da završi u medijima?
– Nikad mi to nije bilo jasno. Često se ustručavam da podelim nešto, da me ljudi ne bi pogrešno shvatili.
Damama je mnogo teško da „uglave“ trudničko i porodiljsko u ritam evropsko-svetsko prvenstvo?
- Želim da budem majka. Ali isto tako sam svesna da ovo što radim neće trajati još 10-15 godina. Hoću da se povučem kao neko ko je ostvario sve sportske ambicije, da ostanem zdrava i da se onda posvetim porodici i poslu. Sve ono što sam pokušala da radim uporedo sa sportom se loše odrazilo na moju karijeru. Svesno sam stavila neke stvari na čekanje.
Nema, dakle, tetaka i ujna koje zapitkuju o udaji?
- Provuče se pokoja opaska, ali svima je jasno da za to ima vremena. Želim da mi sportska karijera ostane u najlepšem mogućem sećanju. Koliko god da traje, uživaću u svakom momentu.
VOLIM DA PEVAM, ALI KAD SAM SAMA
DA li istetovirani stihovi Balaševića otkrivaju muzički ukus devojke koja sa slušalicama izlazi na zaletište?
- Tata mi je uvek puštao instrumentalnu muziku, a Balaševića sam najviše slušala sa drugaricama u školi. Sećam se da smo jedna drugoj stalno pisale njegove stihove. Danas slušam svašta. Nekad kupimo ploču samo zbog jednog hita. Volim da pevam, ali kad sam sama. Loša sam u tome, za razliku od mog trenera, koji non-stop peva, u kolima uvek pojača muziku.
Izvor i foto Novosti