Pravda je spora, ali dostižna. To je na svom primeru najbolje osetio crnogorski maestro iskovan u Partizanovom trening kampu Zemunelu – Stevan Jovetić.
Momak rođen u Podgorici, kome su predviđali veliku karijeru i do Real Madrida (da ga nije odbio), u poznim igračkim godinama je uspeo da osvoji trofej Lige konferencije sa Olimpijakosom.
Čak i u 35. godini, kada više nije u naponu snage i može da pomogne samo sa klupe (ušao u 72. minutu), Jovetić je ispunio san. Osvojio je prvi UEFA trofej u karijeri, a da stvar bude jača i Olimpijakos je.
Ovaj podvig verovatno ni ne bio podvig u njegovom slučaju, s obzirom na Jovetićev vanserijski talenat dostojan višestrukog osvajača Lige šampiona, ali kada su vam teške povrede protivnik onda morate da za Ligu konferencije kažete da ste ispunili cilj.
I to onaj o kojem je mogao da mašta prošlog leta kada je izabrao klub iz Pireja umesto zova povratka u Humsku. Jer, ko je mogao da pretpostavi da će popularni Joveta da osvoji pehar sa Olimpijakos? Verovatno ni najluđi navijači nisu mogli o tome da razmišljaju.
A kamoli Stevan. Njemu je bilo na pameti samo da povrede zaobiđu.
Jovetić je, čak i pored toga što je igrao za Fjorentinu, Mančester siti, Hertu, Monako, Sevilju, mogao da napravi veću karijeru da naspram sebe nije imao najvećeg protivnika sportista.
Čak 35 (!) povreda je imao u karijeri. U Partizanu je slomio ruku, u Fjorentini ligamente kolena, u Siti skoro sve moguće, u Interu takođe, a nisu ga zaobišle i ni drugim klubovima.
Najgore je prošao u Monaku u kome je više proveo u bolnici nego na terenu. Skoro dve sezone. Da, dobro ste pročitali!
Gledajući celu karijeru, propustio je čak 350 utakmica zbog raznoraznih povreda.
Mislili su prošlog leta mnogi da je „gotov“ posle odlaska iz Kneževine, da ni ne može da nađe ozbiljan klub, da bi u septembru stigao poziv Evangelosa Marinakisa.
I to je bio pun pogodak.
– Fenomenalan osećaj je osvojiti prvi evropski trofej za Olimpijakos, prvi i za mene. Ponosan sam na moje momke. Videli ste kakva je atmosfera bila, bili smo odlični tokom cele sezone i zaslužili ovo – rekao je Jovetić.
Jovetić morao preko „svojih“
Da sve dobije pravu notu, kao iz bajke, Jovetić je pobedio u finalu klub u kome se potpuno afirmisao. U Partizanu je bio talentovano dete, a u Firenci postao čovek koji rešava utakmice u Seriji A, pa čak i u Ligi šampiona.
I to u scenariju takvom da su Ljubičasti bili bolji tim po šansama, ali je ipak čovek odluke bio Ajub El Kabi u 116. minutu.
– Verujem da će biti sjajna žurka u Pireju, jedva čekam – zaključio je Jovetić.
Majstore, sada možeš mirno u penziju…
Sport.org.rs/Sportal/M.A/N.A