Od novembra prošle godine glavni Zvezdin skaut za Makedoniju. – Igrao čvrsto, ali poštovao svakog protivnika. – Žan-Pjer Papen iz Olimpika bio je najnezgodniji za čuvanje. – „Crveno-beli” imaju šansu protiv Milana
Kada su u Crvenoj zvezdi pravili strategiju za poslednju deceniju prošlog veka, tadašnji glavni stožeri najvećeg kluba sa ovih prostora, Dragan Džajić i Vladimir Cvetković, strogo su vodili računa o svakom detalju. Uopšte im nije bilo važno odakle igrači dolaze, niti su se osvrtali na mnogobrojne komentare, kojih je u fudbalu bilo i biće. Već su isključivo gledali interes kluba. Tako se tih devedesetih godina prošlog veka u Zvezdu sjatilo na desetine igrača iz raznih krajeva Jugoslavije, a samo oni najbolji prošli su strogi ,,filter“ kako bi ostali da brane boje kluba, da učestvuju u njegovim najvećim uspesima i da mu se polako vraćaju… Stariji ljubitelji fudbala na ovim prostorima sećaju se beskompromisnog odbrambenog fudbalera iz Makedonije Ilije Najdoskog, mirnog i tihog igrača van terena a na terenu ,,ljuta vatra“ koji je godinama ljubomorno čuvao Zvezdin bedem. Danas, posle nešto više od tri decenije Ilija se ponovo vratio u voljeni klub, spreman i odlučan da mu kao nekada da jednu posebnu energiju…
– Tačno je, ponovo sam u svom voljenom klubu. Godine u Zvezdinom dresu, život u Beogradu, budi posebne emocije kod svakog od nas koji smo bili deo one čuvene generacije koja je u Bariju postala klupski šampion Evrope. Sada sam u novoj fudbalskoj misiji, jer, smatram da je red da na jedan drugačiji način pomognem mom klubu. Od novembra prošle godine glavni sam Zvezdin skaut za Makedoniju, koja je bila i ostala nepresušni izvor fudbalskih talenata. Mislim da mogu puno da pomognem, jer dobro znam ovaj teren.
Šta trenutno radite po tom pitanju?
– Pratim sve lige, od omladinske pa do seniorske. Naravno, sve to radim uživo, jer želim da na delu pogledam, vidim igrače, a ne kao što se to danas uglavnom radi, preko kaseta i laptopova. Ja sam, čovek starog kova, kada pratim nekog igrača želim da vidim sve njegove kvalitete ali i mane. Na prvom mestu najvažniji su ljudski kvaliteti, jer dobro znam šta su Zvezdini standardi.
Kakva je trenutno situacija u makedonskom fudbalu po tom pitanju mladih i talentovanih igrača?
– Poznato je da su se na ovim prostorima oduvek rađali veliki fudbaleri. Međutim, situacija je danas sasvim drugačija. Naravno, još uvek postoji potencijal i kvalitet koji zadovoljava standarde kluba kao što je Zvezda. Ali, ranije ste na ulici mogli da vidite i po pedesetak dece koji uporno od jutra do mraka jure loptu. Danas je teško to videti.
Kakva je situacija sa klupskim fudbalom u Makedoniji?
– Klupski fudbal kod nas još uvek ne može da prati reprezentativni. Još smo u euforiji posle fantastičnog uspeha i plasmana na Euro. Vardar, kao dugogodišnji stožer fudbala je pred raspadanjem. Situacija je toliko teška da ekipa još uvek nije počela pripreme za novu sezonu, koja počinje za dve nedelje, a gazda Samsanenko više nije u finansijskoj moći kao nekada. Rabotnički ima svoj sistem, klub se uglavnom oslanja na mlade i to daje dobre rezultate. Škendija nije u usponu kao pre dve tri godine, a svi ostali imaju finanijskih poteškoća.
Da li Zvezdini navijači uskoro mogu da očekuju novog Pančeva, Najdoskog?
– Pokušaću sve što je u mojoj moći. Napravio sam mrežu ljudi sa kojima ću sarađivati. Tako je Mitko Stojkovski, zadužen za region oko Bitolja. Radim i sa mladim i vrednim trenerima. Za sada o nekim konkretnim imenima ne bi da govorim. Svaki igrač koga budemo slali u Beograd mora da zna da uopšte nije lako nositi Zvezdin dres. Jer, Zvezda je na ovim prostorima oduvek imala najviše sportske zahteve.
Mnogi kažu da ste bili beskompromisan borac na terenu, a ljudima van terena?
– Igrao sam na poziciji štopera gde su pravila jasno zacrtana. Sve može da prođe i lopta, ali igrač nikako. Malo ko zna da u mojoj dugoj karijeri, ne samo u Zvezdi već i u Valjadolidu, Denizliju, CSKA i Sionu nikada nisam ozbiljnije povredio nijednog igrača. Istina, igrao sam čvrsto, ali sam poštovao svakog protivnika.
Sa Zvezdom ste igrali i one čuvene utakmice sa Milanom, čija ekipa za nešto manje od dvadeset dana ponovo stiže u Beograd. Kakve su po Vam šanse našeg prvaka?
– Naravno da su mi ostali u sećanju ti dueli, posebno kada je pala magla, kada smo mogli da ih dobijemo i prođemo dalje. Ali, kao da Bog nije bio na našoj strani. Ipak, sve nam se vratilo u Bariju, koji je svakako najveličanstveniji trenutak u mojoj igračkoj karijeri. Po meni, tada kada smo igrali sa Milanom, italijanski klub je imao ubedljivo najjači tim otkada taj tim postoji. Sve same svetske zvezde fudbala, Gulit, Van Basten, Rajkard, Barezi, Donadoni, trener Arigo Saki… Sećam se na našu ,,Marakanu” došlo 100.000 ljudi, imali smo strašnu podršku. Sad mislim da Zvezda ponovo ima ozbiljan tim, koji može uspešno da se nosi sa svakom ekipom. Trener Stanković je uspeo da ukomponuje dobru ekipu, biće to svakako zanimljiv dvomeč u kome Zvezda ima šansu.
Koliko često pratite bivši klub?
– Gotovo stalno, iako živim u Skoplju. Vidim da sadašnja ekipa Zvezde ima veliko samopouzdanje, što je veliki plus za ekipu. Poručujem Zvezdinim fudbalerima da veruju u sebe, da poštuju druge i da nikako ne potcene protivnika. Jer to je najgora stvar u sportu. Danas svi igraju fudbal.
Šta mislite o Regionalnoj ligi, u kojoj bi ponovo igrali klubovi iz nekadašnje Jugoslavije?
– Ideja je dobra, ali, lično smatram, da je za jedan takav fudbalski projekat još rano. Nisu se stekli uslovi za odigravanje mečeva. Atmosfera u i oko fudbala je drugačija nego u košarci, odbojci. Zato je fudbal najpopularniji sport na ovim balkanskim prostorima. Ali, treba biti strpljiv, čekati pravi trenutak da se ta ideja napokon realizuje.
Da li se viđate sa Darkom Pančevom?
– Naravno, često jer živimo u istom gradu. Danas je daleko od fudbala a mogao bi mnogo toga da pomogne.
Ko vam je bio najteži rival za čuvanje?
– Bili su mnogi sjajni napadači ali Žan-Pjer Papen iz Olimpika bio je najnezgodniji za čuvanje. Uostalom, 1991. bio je najbolji fudbaler Evrope.
Makedonija je uspela da se prvi put plasira na Euro? Kako su ljubitelji fudbala doživeli taj istorijski uspeh?
– Ovde euforija još uvek traje, i tako će biti do leta. Veliki je to uspeh za jednu malu zemlju. Momci su to zaslužili a na prvenstvo odlaze kao debitanti ali i autsajderi. Međutim, nikome neće biti lako protiv nas. Umemo da igramo, uostalom jedan san je ova generacija fudbalera ostvarila. Plasman je veliki podstrek za dalju afirmaciju i popularizaciju fudbala.
Kako gledate na neuspeh Srbije da se domogne skupa najboljih evropskih timova?
– Svi smo se nadali i verovali da će Srbija, koja ima sjajne igrače, proći u baražu. Međutim, mislim da je osnovni problem što ti igrači daju jedno u svojim klubovima a drugo kada dođu u reprezentaciju. Taj odnos pod hitno mora da se menja . Iskreno, iznenađen sam što će Srbija ponovo propustiti Euro, jer kvalitetom i sastavom igrača zaslužuje ne samo da ode, već i da bude ozbiljan takmac najboljim evropskim reprezentacijama.:
Stojković najbolje rešenje
Srbija još uvek traži rešenje za novog selektora. U najuži izbor je i vaš nekadašnji saigrač Dragan Stojković.
– Mislim da je u ovom trenutku Piksi najbolje moguće rešenje. Navijači ga vole. Uspeo je da se radeći u Japanu i Kini, izgradi kao trener. Zna fudbal, bio je strašan igrač, odličan je trener, – smatra Najdoski.