Mladi Smederevac Nikola Stevanović prošle nedelje je završio ovogodišnju sezonu takmičenja u skijaškim skokovima učešćem na Državnom prvenstvu Slovenije.
Nije pobedio, što bi ovde jedino bila vest, ali je Nikola Stevanović kao predskakač imao skok za finalnu seriju, među 120 vršnjaka, a njegova ekipa SSK Ljubno bila je četvrta. Da se dete u Srbiji, birajući sport kojim će se baviti, opredeli za skijaške skokove tek je nešto malo manje ekstravagantno nego da je izbor pao na recimo jahanje na talasima. Otprilike i za jedno i za drugo ovde ima podjednako uslova.
- Kao mali gledao sam sa tatom prenose skijaških skokova na TV i mnogo mi se dopalo – priča Nikola odakle ideja od svih sportova baš za taj.
Deci svašta pada na pamet, verovatno je i Nikolin otac tako reagovao, ali kada je ovaj bio uporan, nije imao kud, napravio mu je improvizovanu skakaonicu.
- I ono malo što smo imali, tih par skakaonica u zimskim centrima, odavno niko ne koristi, sve je propalo zbog neodržavanja – kaže Nenad Stevanović, Nikolin otac.
U Sloveniji za ovaj uzrast imaju više petnaestometarskih, četiri skakaonice od 40, nekoliko od 60 i jednu od 90 metara za one nešto starije, juniore i žensku seniorsku konkurenciju. Boravak u Sloveniji svakog leta, putovanja, naravno i oprema, sve to nije jeftino. A Nikolini roditelji su prosvetni radnici.
- Kada su takmičenja, budemo tamo četiri, pet dana, ali kada ide na pripreme to je mnogo duže. Sam put i boravak baš koštaju. Bilo bi lepo da nađemo nekog sponzora jer nas ovo već finansijski iscrpljuje, ali to teško ide – ne žali se, samo kaže Nenad, otac, koji je hteo – ne hteo postao stručnjak da bi bio Nikolin trener.
Nikola sanja učešće na turneji „Četiri skakaonice“, naravno i da predstavlja Srbiju na Zimskim olimpijskim igrama. I sada, kada nastupa na raznim pokalima, kako to kažu u Sloveniji, pored njegovog imena, u moru SLO, stoji oznaka SRB. Ne bi bilo loše da se neko odavde makar malo potrudi da tako i ostane.
Treninzi u letnjem periodu
Takmičenja, pa i treninzi, održavaju se leti, dok je Nikola, još osnovac, na raspustu. Zima je za „prave skakače“.
- U početku nije bilo lako, ali sad uživam. Taj nalet adrenalina kada se spuštate, odlepite sa rampe, strujanje vazduha oko tela… Trenutno sam, koliko znam, jedini skakač iz Srbije koji tamo trenira, a jaka je konkurencija, mnogo dece tamo skače – odgovara Nikola na pitanje kako se posle samo par godina izborio za mesto u timu sa malim Slovencima.
(Miroslav Đorđević)