Prošao sam put od velikog razočaranja i ostavke, do zlata u Svetskoj ligi, kaže za “Novosti” selektor odbojkaša Srbije i uskoro član Kuće slavnih
GDE je Vladimir, tu je i Nikola. Mlađi Grbić pridružiće se 21. oktobra starijem bratu u odbojkaškoj „Kući slavnih“ u Holiouku, u Masačusetsu. Biće to kruna jedne igračke karijere, satkane od titula i priznanja, zahvalnost velikom tehničaru na svemu što je dao svetskoj odbojci. I uvod u blistavu trenersku karijeru.
- Biti izabran u Kuću slavnih u gradu gde se rodila odbojka možda je i najveća čast u karijeri jednog odbojkaša. Nisam se opterećivao razmišljanjem da li ću jednog dana biti tamo ili ne, kao uostalom ni za sve individualne nagrade tokom karijere, ali sad, kada se desilo, veoma sam ponosan – s ushićenjem priča Nikola, koji je sa Vanjom od 2013. član i „Odbojkaške aleje slavnih“ u poljskom Miliču.
Nikola (43) uvek voli da kaže da na početku u rodnom Kleku nije sanjao da će napraviti blistavu karijeru. Sa reprezentacijom je od 1995. do 2010. osvojio 19 medalja, od kojih su najvrednije olimpijsko i evropsko zlato i svetsko srebro. Bio je najbolji odbojkaš Evrope 1997, redovno je dobijao priznanja za najboljeg tehničara. Trofeje je skupljao i u klupskoj karijeri – od „skudeta“ do titula prvaka Evrope. Zato se nameće dilema da li je mogao više.
- Uvek sam se to pitao. Mislim da je zdrav motiv koji te inspiriše da nadmašiš sebe i uradiš više nego što si mislio da možeš. Međutim, taj motiv je dobar dok god ne pređe u konstantno nezadovoljstvo postignutim i traženjem perfekcije koja ne postoji – primećuje mlađi Grbić.
VANjA ME NE ŠTEDI
NIKOLA ističe da su razgovori sa bratom Vladimirom, potpredsednikom OSS, uvek iskreni:
– U njemu imam ogromnu podršku i kritičara u isto vreme. Naše diskusije još iz igračkih dana su uvek bile konstruktivne i sa željom da se unapredimo, tako da znam da će mi uvek reći iskreno šta misli, a ja mogu a i ne moram da se složim. Mnogo mi znači njegovo mišljenje i zbog toga što je neko ko je disao odbojku kao i ja, i u klubu i u reprezntaciji i poznaje ambijent i problematiku.
Pre dve godine se odlučio za gorak trenerski hleb, a lane je preuzeo Srbiju. I nije slutio da će 2016. dugo da pamti. Prvih dana januara doživeo je šok, jer „orlovi“ u Berlinu na kvalifikacijama za LOI nisu izvadili vizu, da bi u julu dodirnuo zvezde osvajanjem Svetske lige.
- Emocije su pomešane. Od velikog razočaranja kad sam se suočio sa prvim velikim trenerskim neuspehom i davanja ostavke, pa do zlata u Svetskoj ligi. Taman kad sam se privikao da nećemo biti u Riju i kad smo okrenuli novi list, osvajamo Svetsku ligu i budi se ponovo razočaranje zbog toga što smo kvalitetom i igrom koju smo pokazali mogli da se umešamo u borbu za medalje na OI – uzdiše Grbić.
Da pre vremena ne napusti srpsku klupu najveći krivac je tadašnji predsednik OSS, sada prvi čovek CEV Aleksandar Boričić:
- Za mene je ostavka bila moralni čin. Od prvog dana imao sam maksimalnu podršku od predsednika Boričića i Saveza. Malo kasnije je ta podrška samo produžena i mnogo mi je značila. Ponosan sam što sam uspeo bar delom da je uzvratim.
Igrači koji rade sa Nikolom podvlače da je on trener za duge staze, da ne stvara tim „preko noći“.
- Za veliki rezultat je potreban veliki rad, odricanje i posvećenost. U sportu ponekad jedna ili dve lopte odlučuju o pobedniku i onda se priča o tom treneru kao geniju ili nesposobnjakoviću. Meni je važno da imam jasnu ideju i da radim na njoj svakog dana, a rezultat će pre ili kasnije doći – naglašava Grbić.
Nikoli ne smeta što su igrači rasuti po svetu, ali ga brine položaj klubova u zemlji:
- Od kada igram za selekciju, ogromna većina reprezentativaca je igrala u inostranstvu pa je to nešto što je uobičajeno. To ne znači da je to odličan recept i da naši klubovi i dalje treba da budu na ivici egzistencije. Mnogo zavisi od države i od novca koji se ulaže u domaći sport.Mislim da treba pomoći klubovima da mogu lakše da prave buduće šampione, a ne da čekamo da se rode.
NIŠTA BEZ IGRAČA
GRBIĆ ima odličan, skoro drugarski odnos sa igračima: - Momcima uvek govorim da obožavam da radim sa njima jer su profesionalci i posvećeni onome što rade. Međutim, mi nismo drugari. Imamo profesionalan odnos i moja je odgovornost da organizujem stvari, a njihova da ih sprovedu. Takođe, trener bez igrača ne vredi ništa. Mogu da kažem pravu stvar u pravo vreme, ali ako je igrač ne sprovede u delo, sve propada.
„NOVOSTI“ SU NEUTRALNE
– ČINI mi se da su „Novosti“, uz „Politiku“, list koji je prenosio vesti neutralnije i bez želje za senzacionalizmom, koji danas u želji za većim tiražom krasi srpske dnevne novine – kaže Grbić.