F4 Evrolige počinje u petak – Evropa će u nedelju dobiti novog šampiona Evrope u košarci, a bitke u Istanbulu vodiće – CSKA, Fenerbahče, Real Madrid i Olimpijakos.


Evroliga, Fajnal-for:

Petak:
17:30 CSKA – Olimpijakos
20:30 Fenerbahče – Real

Nedelja:
17:00 Za treće mesto
20:00 Finale


Prvi put u istoriji Evrolige na Fajnal-foru će se sastati četiri tima koja su tokom sezone već imala međusobne okršaje.

U prvom polufinalu u petak od 17:30 igraće branilac titule CSKA i specijalista za ove turnire Olimpijakos, dok se od 20:30 sastaju uslovno rečeno domaćin Fenerbahče i najbolji tim regularnog dela sezone Real Madrid.

Četiri najbolje ekipe Evrope se odlično poznaju – godinama imaju istu kičmu tima, često su se sastajali proteklih sezona, a u Istanbulu će biti i repriza polufinala F4 iz 2015. kada su ih predvodili isti treneri kao i danas i u svojim sastavima imaju 23 igrača koji su i tada bili u ekipama.

Tada je Olimpijakos savladao CSKA, a Real porazio Fener na njegovom debiju na F4, da bi u finalu domaćin osvojio titulu. Konačan poredak je bio – Real, Olimpijakos, CSKA, Fener.

Međutim, od tog F4 CSKA i Fener su bili bolji u međusobnim okršajima. „Armejci“ ne samo da su bili bolji od Olimpijakosa oba puta ove, nego i prethodne sezone, ali sve četiri pobede su ostvarene sa do sedam poena razlike. U petak će tražiti osvetu za dramatičan poraz u finalu na prethodnom F4 u ovom gradu.

S druge strane, Fener je dobio pet od sedam okršaja sa Realom od pomenutog polufinala u Madridu, uključujući maksimalnih 3-0 u plej-ofu prošle sezone. U regularnom delu ove i prošle sezone obe ekipe slavile u mečevima na svojim parketima.

CSKA Moskva (Rusija)

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Moskovski tim će igrati rekordni 16. put na F4, 14. put u poslednjih 15 godina, ali je tek tri puta osvajao Evroligu (sedam puta šampioni Evrope ukupno). Međutim, Dimitris Itudis ima skoro savršeno ugiran sastav sa verovatno najboljim bekovskim tandemom u Evropi Teodosić-De Kolo, zbog čega je favorit za odbranu titule.

„Armejci“ su regularni deo sezone počeli sa 12 pobeda u prvih 13 mečeva, nakon čega je usledio period oscilacija, pre svega zbog povremenih izostanaka De Kola i Teodosića zbog povreda.

Bez Srbina je CSKA ušao u niz od tri poraza, izgubili su čak i jednom u Moskvi, jedini put u sezoni, ali je u finišu Itudis opet podigao formu tima koji serijom od četiri trijumfa prvi „overava“ plasman u plej-ofu, pet kola pre kraja.

Na kraju su u doigravanje ušli kao drugi sa skorom 22-8. Za rivala su dobili špansku Baskoniju koju su prošli sa 3-0, ali su sa dosta muke ostvarili tri pobede, dobivši drugi i treći meč u poslednjim akcijama.

Već smo istakli da su ključni igrači tima Teodosić i De Kolo, a obojica su na MVP nivou. Francuz je drugi strelac lige sa 19,4 poena, dok je Teodosić mašina za asistencije (119) za koju se otimaju NBA ekipe.

Međutim, oni nisu jedini na koje moraju da obrane protivničke odbrane. Kajl Hajns je u plej-ofu pokazao da je sposoban da reši meč u dramatičnoj završnici, a osim toga je jedan od najboljih defanzivaca lige uz ogromno iskustvo iz šest F4 na kojima je osvojio tri titule. Tu su još dva igrača sa NBA iskustvom – Kori Higins i Džejms Avgustin.

„Teodosić i De Kolo su bitni igrači, ali vrlo im je važan i Kajl Hajns. Možda nema statistiku kao oni, ali koga briga za to. Ne možeš da posmatraš uticaj igrača preko brojeva, ko poznaje košarku zna i to. Oni imaju još nekoliko sjajnih igrača, sjajan tim. Nisu bitna samo dvojica, mogu da odluče i Džekson i Higins i Voroncevič“, istakao je bek Olimpijakosa Vasilis Spanulis.

Olimpijakos Pirej (Grčka)

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Deseti put ekipa iz Pireja je na F4, a ima tri trofeja u vitrinama. Olimpijakos je jedan od najboljih timova EL u poslednjih desetak godina, a specijalizovao se za dramatične pobede uz status autsajdera.

Crveno-beli osvajaju svaki treći F4, a još bolji procenat imaju u finalima (3/7). I u Istanbulu im se daju najmanje šanse za slavlje, malo ko ih vidi u finalu, ali takve procene su uglavnom skupo koštale njihove rivale prethodnih godina.

Olimpijakos po lepom pamti Istanbul u kojem je osvojio titulu 2012, za istorijsku odbranu titule Evrolige. Skoro su igrali na Bosforu jer su u četvrtfinalu plej-ofa eliminisali Anadolu Efes.

Najveći adut Olimpijakosa je – iskustvo. Junaci iz 2012. Vasilis Spanulis i Jorgos Printezis su i ove godine nosioci igre, uz još trojicu igrača sa F4 2015.

Disciplinovana i moćna odbrana, koja bukvalno „uništava“ procente šuta svakom rivalu i broj asistencija svodi daleko ispod uobičajenog proseka je drugi ključni faktor na koji se oslanja Olimpijakos.

Tokom regularnog dela sezone Grci su igrali sa dosta oscilacija, ali nakon što su pregrmeli loš decembar (5-4), sa 11 pobeda u narednih 13 utakmica probili su se do druge pozicije, da bi u plej-ofu ušli kao treći sa skorom 19-11.

Tu su se dobro namučili, iako su bili dominantni u prvom meču protiv Efesa na krilima dabl-dabla Printezisa (87:72). Turci su preokrenuli na 2-1, da bi potom na površinu isplivao zaštitni znak Olimpijakosa, koji je opet dobio bitku za koju su svi mislili da je izgubljena, i to usred Istanbula.

Zbog toga niko ne sme da otpiše Olimpijakos u procenama ko će osvojiti EL, iako u međusobnim susretima učesnika F4 ima najslabiji skor 1-5. Crveno-beli najviše vole kada su autsajderi – tada su najopasniji.

Iako svi znaju kako igra, iako je tu toliko dugo da ne postoji tajna koja bi mogla da iznenadi, Vasilis Spanulis je i dalje igrač koji je za protivnike jednom rečju – nezaustavljiv. Lider tima čiji su glavni aduti – strast, srce i hemija, čovek koji je osvojio sve što se može osvojiti u Evropi, uz medalje sa reprezentacijom i iskustvom iz NBA. Čovek koji zna sve o košarci.

I ovaj put će biti čovek od koga će da strepe protivnici jer je sposoban da sam reši meč koji je njegov tim na prvi pogled već izgubio. Tako je bilo ranijih sezona, tako je bilo i ove, a to je na svojoj koži poslednji osetio Efes protiv koga je blistao u ključnim momentima u Istanbulu.

Uz podršku „večitog“ saigrača Printezisa, sjajnog šutera Erika Grina i dominantnog skakača Kema Birča, Olimpijakos takođe ima pojedince vredne pažnje. Uz sve to, trener Janis Sfaropulos lako može da „nokautira“ rivale svojim odbrambenim sistemima.

„Spanulis i Printezis su lideri Olimpijakosa, mogu da reše utakmicu, pa moramo ih dobro paziti, ali su opasni i Kostas Papanikolau i Janis Papapetru. Ali možda smo imali sreće što su prošli oni, a ne Efes, koji je nepredvidljiv“, rekao je iskusni krilni igrač CSKA Viktor Hrjapa.

Moskovljani u proseku postižu deset poena više od Olimpijakosa, ali i primaju sedam više. Grci su tokom sezone bili bolji u skoku, ali „Armejci“ više poentiraju iz timske igre, sa mnogo više opcija kada su u pitanju proigravanja saigrača.

Fenerbačhe Istanbul (Turska)

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Treća sreća – i to je jedan od aduta Fenerbahčea pred F4. Tim Željka Obradovića nije uspevao da se domogne prve titule prvaka Evrope u svojoj istoriji u prethodne dve sezone, ali sada ima oružje na koje rivali ne mogu da računaju – domaći teren.

Iako je Obradović nedavno izjavio da to nije istina s obzirom da Fener ne igra svoje utakmice u Sinan Erdem domu, ogromna podrška koju će imati sa tribina može biti jedan od presudnih činilaca.

„Istina je da ovo nije naš domaći teren. Znamo da ćemo imati veliku podršku navijača, što je uvek dobro, ali sve zavisi od terena. Ako pobediš, svi će reći pomogao ti je teren, ako izgubiš, reći će da si podlegao pritisku“, rekao je Obradović.

Međutim, čak i da se igra u nekom drugom gradu, Fener bi u tu bio jedan od favorita za titulu, a svoju snagu Obradovićeva ekipa je potvrdila u plej-ofu.

Turski klub je prvi koji je stigao na F4 dobivši plej-of seriju u pet mečeva iako nije imao prednost svog terena. Ne nedostaje im ni motivacije – prvo žele da se u polufinalu osvete Realu za poraz u Madridu pre dve godine, a onda da nadoknade svojim navijačima za poraz u produžetku prošlosezonskog finala u Berlinu.

Fener je u protekloj sezoni bio tim sa jednom od najboljih odbrana u ligi, praćenom spektakularnim i raznovrsnim arsenalom oružja u napadu, sa petoricom igrača koji imaju dvocifren prosek poena.

Ipak, Obradovićeva ekipa nije imala lak put do završnog turnira, dugo su delili drugu poziciju, ali je sredinom sezone usledio veliki pad praćen šestim povredama nekoliko nosilaca igre. Pre svih prvog strelca Bogdana Bogdanovića, nekoliko teških poraza ukljućujući i 34 razlike u Vitoriji (najgori u tri sezona sa Obradovićem), što je uzrokovalo pad na tek peto mesto sa skorom 18-12.

Međutim, svi igrači su se oporavili pa je sa punim rosterom bez povreda Obradovićev tim bukvalno „počistio“ četvrtu ekipu sezone Panatinaikos na krilima sjajnog Bogdanovića, koji je dominirao u prva dva susreta u Atini.

Poput Reala, i Fener je tim koji se ne oslanja samo na jednog ili dvojicu igrača, već ima jezgro od 5-6 momaka koji podjednako doprinose pobedama. Iskusni bekovi Luiđi Datome i Bobi Dikson, odlični Džejms Nanali, spektakularno krilo Jan Veseli, dominantni centri Pero Antić i Ekpe Judo, jedan od ključnih igrača u rotaciji Nikola Kalinić, te kao šlag na tortu majstor za trojke Bogdanović.

Delovalo je kao da Srbin stagnira kod Obradovića, mučio se i sa povredama, a onda je eksplodirao kada je bilo najvažnije – u plej-ofu. Sa prosekom od 19,3 poena i četiri trojke po utakmici praktično je sam slomio Panatinaikos, i to usred Atine.

Osim moćnog „rostera“, Fenerbahče ima još jednog „keca u rukavu“ – Željka Obradovića, čoveka koji je osam puta osvajao Evroligu, a četiri različite ekipe.

Real Madrid (Španija)

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Dok su svi pričali o CSKA i Feneru, Real je tiho gazio rivale i sa vrha tabele ušao u plej-of EL. Real je najtrofejniji evropski tim sa devet kontinentalnih titula, ali je samo dve osvojio u eri Fajnal-fora.

Međutim, drugom krunom u poslednje tri sezone i jubilarnom desetom u istoriji potvrdio bi status najbolje ekipe današnjice s ove strane Atlantika.

Do perfekcije uigrana madridska mašina je dominirala u regularnom delu sezone u ključnim statističkim kategorijama – indeksu korisnosti, asistencijama, trojkama, dvojkama i proseku asistencija i izgubljenih lopti.

Pablo Laso ima moćan tim u kojem je nekoliko igrača sposobno da prelomi meč, a predvođenih specijalistom za dramatične završnice Serhiom Ljuljom.

„Ima neverovatnu sezonu, toliko pogodaka u poslednjim sekundima. Može se reći da je radio na tome, to nije slučajnost. Nije pogodio jedan ili dva šuta, već praktično svaki put kada je odlučivano u poslednjoj sekundi. To pokazuje koliko je talentovan i vredan. Fantastičan je, svaka mu čast“, rekao je trener Fenera Željko Obradović.

Real je jedini tim koji je u tekućoj sezoni savladao svakog protivnika bar jednom i jedini koji nije izgubio dve uzastopne utakmice. Rekordnom serijom od devet pobeda preuzeo je lidersko mesto u 19. kolu i više ga nije ispuštao do konačnih 23-7.

U plej-ofu je neočekivano poražen od Darušafake u drugom meču u Madridu, da bi svoju snagu potvrdio trijumfima u Istanbulu, gde je u prvi plan iskočio supertalentovani Luka Dončić.

Ljulj je motor ekipe sa prosekom od 16,4 poena i 5,9 asistencija, ali problem za protivnike predstavlja to što čak i ako njega zaustave, šta da rade sa Dončićem, Gustavom Ajonom, Entonijem Rendolfom, Rudijem Fernandesom, Džejsijem Kerolom i Trejom Tompkinsom.

Statistika dva tima je u potpunosti na starani Reala – efikasniji je u napadu, dominantniji u skoku i asistencijama, uz tek nešto veći prosek primljenih poena. Međutim, komentator koji je izmislio izreku da je statistika kao bikini pogodio je tačno u metu – otkriva sve, ali ne pokazuje ništa.

Izvor i foto B92

Ostavi komentar

Translate »