Ona zvuči tako definitivno, kao kraj. A ja ne verujem u kraj već samo u druge prilike. Zato je moja najveća životna lekcija da (nastavim da) radim na sebi – kaže srpski as
ZA mene je preuzimanje odgovornosti došlo pre punoletstva, kada sam shvatio da je na meni da se staram o celoj porodici. Ovim rečima je Novak Đoković počeo ekskluzivni autorski tekst za magazin „Original“ koji izlazi uz „Nedeljnik“.
– Težina odgovornosti koju sam počeo sve snažnije da osećam predstavljala je iskušenje za moju mentalnu snagu i sposobnost da se posvetim onome što mi je bilo najbitnije – a to je igranje tenisa. Dobro je, i lepo, i pomaže u preuzimanju odgovornosti, kada radite ono što volite. Onda ne osećate pritisak ni strah, jer ljubav daje poletnu energiju. Radite stvari iz srca i duše.
Srpski teniser je naglasio da sa uspesima dolaze i neuspesi.
– Oni te teraju da se preispituješ, a najlakši način suočavanja sa neuspesima je i onaj najgori: da tražiš krivca u nečemu ili nekome. Čovek lako može da pronađe izgovor i razlog za svoje neuspehe i greške u okolnostima, trenutku, drugoj osobi, vremenu. I sam sam to radio, tražeći razloge za izgubljene mečeve (a izgubio sam ih mnogo!) negde spolja. U mojoj trenerskoj ekipi, u jakom vetru, suncu koje prži, žicama koje nisu dobro našpanovane…
Novak više ne zauzima prvo mesto na svetu i izgubio je neke važne mečeve u završnici sezone. Ali je naučio kako da izvuče pouke iz takvih situacija:
– Niko ne voli poraze, a ja ne volim ni reč „poraz“. Ona zvuči tako definitivno, kao kraj. A ja ne verujem u kraj već samo u druge prilike i učenje iz pogrešaka. Zato je moja najveća životna lekcija da (nastavim da) radim na sebi. Lepota života je da koliko god lutali i tražili sreću u stvarima oko nas, na kraju ostajete sami sa sobom. I sa pitanjem: „Kako ću videti bilo šta lepo oko sebe, ako sam sebi nisam dobar?“.
