Srpski motociklista na KTM 2. januara počinje desetu avanturu u najzahtevnijem obračunu na točkovima
Južna Amerika, devetu godinu za redom, biće domaćin čuvenog „Dakar relija”. Start 39. nadmetanja u brzini, snazi i izdržljivosti po bespućima zakazan je za 2. januara u Asunsionu u Paragvaju, a posle 12 etapa kroz Boliviju i Argentinu najzahtevniji karavan na točkovima završava pakleni put 14. januara u Buenos Airesu. Itinerer novog obračuna izabrao je višestruki šampion ovog takmičenja na dva točka Mark Koma. Španac se svojski potrudio da etape i brzinski ispiti budu što duži i isrpljujući do krajnih granica, a to znači da nas očekuje velika drama.
Srbiju će još jednom, deseti put, predstavljati doajen ovog paklenog obračuna Gabor Sagmajster. U sedlu KTM motocikla, kroz Paragvaj, Boliviju i Argentinu, još jednom će stameni Subotičanin pokušati da od nemogućeg napravi plasman za ponos.
– Dakar se dobija – glavom. I srcem. Možete fizički da budete pripremljeni kao da putujete u svemir, međutim, ukoliko psihički niste u stanju da podnesete zastrašujuće izazove, teško da možete da ostvarite plan. Prvi deo relija, pre prelaska u Argentinu, vozićemo na ekstremnim nadmorskim visinama od oko 3.500 metara i to po kozijim stazama, širine od samo dva, dva i po metra. To znači da i najmanja greška znači propast, nema popravnog, a iskreno, može lako da sve platiti i glavom – dočarao je težinu novog iskušenja Sagmajster.
Jedino što ovog stamenog momka može da udalji sa staze je kvar mašine. Ni polomljena šaka, kao prošle godine, neće ga primorati da istakne belu zastavu. Vozio je, posle pada, čak četiri dana sa otečenom desnom rukom i povređenim ligamentima desne noge, ali je ipak uspeo da se dokopa cilj. U devetoj etapi motor mu je doživeo „kliničku smrt” i to usred pustinje. Iz čista mira rika mašine je utihnula i u tom trenutku bilo je potrebno čudo da Gabor nastavi obračun. Čuda se ipak dešavaju – najhrabrijima i Sagmajster je nastavio takmičenje.
Peterhansel juri sedmu titulu
Stefan Peterhansel je prvu adrenalinsku injekciju Dakara osetio 1988. na Jamahinom dvotočkašu kad je trku završio na 18 mestu. Vozeći motor šest puta je bio najbrži, a isti uspeh ponovio je i u kategoriji automobila. Ovog puta juri sedmu titulu na četiri točka, tri je osvojio u Micubišiju, dve u Miniju, a prošle godine slavio je u Pežou.
Startni broj jedan u kategoriji motora pripada prošlogodišnjem pobedniku u kategoriji motora Tobiju Prajsu. Kada je 2015. prvi put zajahao KTM trku je završio na trećem mestu da bi samo godinu dana kasnije bio najbolji među najboljima i tako postao prvi Australijanac koji je osvojio Dakar.
– Pomislio sam u tom trenutku da je svemu došao kraj. Usred pustinje stajao sam očajan, jer mi se tako nešto dogodilo i 2012. kad sam morao da odustanem. Posle pet minuta uspeo sam da upalim motor iz prve i nastavim kao da ništa nije bilo. Nikome o tome nisam pričao, sve dok nisam stigao do cilja.
Samo dan kasnije Gabor je još jednom bio na ivici odustajanja. Na istom mestu gde se 2015. povredio drugog dana vožnje, naleteo je na prikriveni kamen i katapultirao se u pesak.
– Uh, baš je izgledalo loše, ali sam rekao sebi – nećeš odustati. Naišla su dvojica motociklista sa kojima sam se nadmetao tog dana, stali su i pitali me da li da zovu medicinski helikopter. Rekao sam da nema potrebe i zamolio ih da ostanu bar malo pored mene, pet minuta gore – dole neće im posebno značiti za rezultat. Zagrlio sam jednog od njih i rekao mu da sačeka da mi se razbistri u glavi. Čim sam se malo oporavio oni su nastavili takmičenje, a sam posle desetak minuta krenuo sam i ja dalje. Ne mogu da vam opišem koliko mi je značila njihova podrška u tom trenutku, na plus 49 stepeni Celzijusa. Eto, to je suština ovog takmičenja. I ja sam pomagao…
Drug na drumu je najvažniji kad druma nema, a da se dobro dobrim vraća dokazao je upravo Sagmajster. Na početku relija prošle godine stao je pored starog prijatelja Slovenca Miročiča, podigao mu motor, pomogao da se oporavi posle pada i nastavio jurnjavu sa kilometrima i sekundama.
U konkurenciji 136 vozača Gabor Sagmajster je posle 9.000 kilometara kao 62. prošao kroz cilj. Na podijumu u Rozariju dočekali su ga aplauzi, najviše mehaničara iz KTM tima jer su dobro znali kakvu je izrabljen motor vozio. Najbolji dokaz kvaliteta koliko je vozilo presudan faktor na reliju je činjenica da su poslednjih 15 pobeda ostvarili takmičari koji su imali motocikl ovog proizvođača, ali poslednje tehničke generacije.
Iako je prošle godine razmišljao o povlačenju Sagmajster je, ipak, ponovo seo na motor. Posle devet prijava za takmičenje, osam vožnji i šest podijuma adrenalin ne prestaje da ga „vozi” u budućnost.
– Sve me je bolelo prošle godine na cilju. I leđa i ruka i noga. Osećao sam se kao prebijena mačka. Čekala me je operacija ruke, višemesečni oporavak i moram vam priznati da sam se pomalo umorio od neprekidne jurnjave za finansijskim sredstvima. Međutim, kad sve prođe… Jednostavno, ne mogu da zamislim da me nemam na staru Dakara. Uvek ista, stara želja. Voleo bih, možda, da se oprobam i u automobilu. Ovog puta, ipak, ista priča i dva točka koja mi život znače. Iskreno, svojski se trudim da opravdam poverenje i pokažem da Srbija može dostojno da učestvuje na tako značajnim planetarnim takmičenjima kao što je Dakar reli – osmehnut je bio Gabor Sagmajster uoči puta.
Prošle godine zbog povrede Subotičanin nije uspeo da ostvari cilj, da bude među 50 najboljih. Ovog puta, uz podršku tima i ruku pod ruku sa Fortunom sa startnim brojem 72 Gabor Sagmajster 2. januara u Asonsionu započinje desetu trku sa vremenom, pustinjom i prašumom.