Bosna i Hercegovina je u transu. I nema tog grada, od Sarajeva, preko Zenice i Tuzle, do Mostara, koji se još ne trese od fudbalskog zemljotresa.
Podrhtava tlo pod nogama „zmajeva“, igraće na Svetskom prvenstvu momci koji su osvojili region, i nema tog pravog ljubitelja fudbala koji nije u utorak uveče podigao ruke uvis za Džeka i momke. Pad Italije u grotlu Zenice, širok zagrljaj Novaka Đokovića, pesma Halida Bešlića, koja grmi na svakom koraku.
„Bolan, Bosna je emocija“, zaigralo je srce našem kolegi Sabahudinu Tobalbećireviću, najboljem sportskom novinaru BiH, nekoliko minuta posle velikog trijumfa.
Iz mase je, onako euforičan, uzeo telefon i kroz suze uzviknuo:
„Idemo, brate , u Ameriku“.
Ako već Srbija nije na Mundijalu, onda bar da imamo za koga da navijamo. Momci koje vodi Sergej Barbarez opčinili su bivšu Jugu, vratili veru u ljubav, nadu u dobre ljude, osmeh i radost. Sve je to u nama, ali nekako potisnuto…
Od 12. juna bićemo uz ove momke, pa šta im Bog da, a oni na terenu, videli smo, mogu mnogo.
Jer, Bosna je emocija!
Sport.org.rs/I. V.