Dirk Bauerman bivši selektor Nemačke, sadašnji trener Vircburga ističe da Bamberg može da sruši jedino Bajern i to samo zahvaljujući radu i iskustvu naše legende
Specijalno za Žurnal iz Frankfurta: Dušan Selaković
Dirk Novicki je početkom marta postao prvi Evropljanin, a tek šesti igrač u istoriji NBA lige, koji je u karijeri postigao više od 30 hiljada poena.
Kad se pomene Vircburg malo ljudi zna da iz malog bavarskog gradića dolazi čovek koji je svojim otkrićem zadužio čovečanstvo. Reč je o Vilhemu Konradu Rentgenu čiji zraci predstavljaju jedno od revolucionarnih otkrića.
Međutim Rentgen je danas u senci Dirkenštajna trenutno najpoznatijeg stanovnika Vircburga. Novicki je momak koji je naširoko proslavio gradić lociran stotinak kilometara od Frankfurta.
Gostovanje jedinog tima za koji je Novicki igrao u Evropi Skajlajnersima bio je povod da razgovaramo sa jednim od retkih evropskih stručnjaka koji je imao priliku da ga trenira.
Ne u Vircburgu, već u reprezentaciji. Reč je o Dirku Bauermanu, koga je srpska javnost upamtila kao selektora Nemačke koji je osvajanjem srebra napravio najveći uspeh posle Svetislava Pešića.
Naravno, razgovor smo počeli pitanjem o Novickom?
– I u Nemačkoj me stalno pitaju o njemu. Dirka dugo poznajem, moram reći da je reč o sjajnom momku. Odrastao je u Vircburgu i tu sa svojim prijateljima iz detinjstva i škole provodi čitavo leto. Pre par dana bio sam sa njegovim ocem na ručku, on ima jednu privatnu molersko-farbarsku firmu. Dirk dolazi iz obične građanske porodice, lepo je vaspitan i skroman momak. Veliko je zadovoljstvo raditi sa njim, još veće poznavati ga – izjavio je Bauerman
Beograd vam je verovatno ostao u najlepšem sećanju, iako ste u njemu sa Bambergom doživeli i jedan od najtežih poraza u karijeri?
– Nemačka je fudbalska nacija, od poslednjeg uspeha titule prvaka Evrope 93. godine sa Svetislavom Pešićem je prošlo puno vremena. To je bio poseban trenutak. Kada je već bilo jasno da će Grčka biti novi prvak Evrope i kada je Dirk na dva minuta pre kraja izašao iz igre, cela dvorana je bila na nogama i pozdravljala ga gromoglasnim aplauzom. Kako bi Amerikanci rekli „standing ovejšns”. U sećanju mi je ostao ne samo taj detalj, već čitav turnir. Kad smo u prvoj utakmici izgubili od Italije, svi su bili skeptični da li možemo da prođemo dalje. Sa svakim sledećim mečom tim je dobijao na samopouzdanju. Posebno je bilo interesantno polufinale sa sjajnom generacijom uvek snažne Španije. Niko nije verovao da možemo da ih pobedimo. I onda čudesni šut Novickog sa dva odbrambena igrača na sebi… To su bili posebni momenti. Uvek ću pamtiti neverovatnu gostoprimljivost Srba. Srbija nije samo velika košarkaška nacija, već i izuzetan domaćin. Osvojiti srebro u Srbiji je bilo nešto sasvim posebno. Poseban utisak su mi ostavili srpski navijači. I pored ispadanja svoje selekcije nastavili su da dolaze na utakmice.
U dahu je Bauerman pričao impresije, napravivši digresiju za jedno vrlo interesantno zapažanje.
– Moram priznati da je meni bilo žao zbog neuspeha srpske reprezentacije na tom prvenstvu. Znam da je taj neuspeh puno pogodio Željka Obradovića. Mislim da su tada srpski igrači shvatili da nije dovoljno samo imati talenat i najbolje trenere, već da je košarka kolektivni sport. Iz neuspeha su naučili lekciju, što se najbolje vidi sada kad Srbija ponovo ima odlične rezultate.
Ove godine je ponovo Evropsko prvenstvo. Šta očekujete od Nemačke?
– Naša reprezentacija ima mlad i talentovan sastav. Šreder, Cipser, Fojtman… Mladi igrači koji igraju u NBA, Španiji, Turskoj i Nemačkoj imaju veliki potencijal. Ali, nije sve u tome, radi se o tome da moraju da budu tim, da Šreder pomogne timu najviše što može, da ne drži previše loptu kod sebe, da ne solira nego da budu tim koji funkcioniše zajedno. U NBA se igra drugačija košarka nego u Evropi, ako uspeju da se prilagode evropskom stilu igre mislim da Nemačka čak može da se uključi i u borbu za medalju.
Šta mislite o srpskoj reprezentaciji i njenim šansama na predstojećem EP?
– Jokića obožavam! Pored njega, Srbija ima još jednog sjajnog igrača Miloša Teodosića, koji ne samo da je odličan strelac, već i neverovatno kreativan igrač. Ukoliko Srbija bude u najačem sastavu, predvođena Đorđevićem, jedna je od glavnih favorita.
Od januara ste u Vircburgu, kako je došlo do vašeg povratka iz Irana, kakvi su planovi kluba?
– Prvi razlog što sam se odlučio za Vircburg je što vidim veliki potencijal. Za dve godine ćemo dobiti i novu dvoranu sa 8.000 do 10.000 mesta. Ta strukturna promena je veoma važna. Većinski vlasnik je nemačka modna kuća, oni se dobro razumeju u biznis, znaju šta je potrebno za uspeh. Ništa manje važno je što imamo vernu armiju navijača koja uvek prati klub. Reč je o običnim ljudima koji obožavaju košarku. Vircburg je projekat za budućnost. Neophodan je ogroman rad, ali verujem da za tri do četiri godine možemo do vrhu Bundeslige i da igramo evropska takmičenja.
Jedan od rivala vam je Saša Đorđević sa Bajernom?
– Za mene je Saša jedan od tri top trenera u Evropi. Pratim ga od kad je bio igrač, ja sam već tada bio trener. Ako neko može da pobedi Bamberg, to je Bajern. Na osnovu iskustva i rada Saše Đorđevića. Bajern igra najintenzivniju i najtvrđu odbranu u Nemačkoj. Ipak, kao što već rekoh Bamberg je prvi favorit, jer ima najbolji tim. Još jednom ističem jedini ko može da im se suprotstavi je Saša Đorđević sa Bajernom.
Kako biste rezimirali prvi deo Evrolige u „novom pakovanju”?
– Vrh tabele nije iznenađenje, iznenađenje je da Barselona nije bila u osam najboljih, takođe i Makabi. Pozitivan utisak je Crvena zvezda, bez obzira na poraz od Darušafake, obzirom na budžet kojim je raspolagala. To je veliki rezultat trenera i igrača. Za mene je malo razočarenje Bamberg, ali mora da se ima u vidu da su nekoliko utakmica nesrećno izgubili. Razgovarao sam sa Zizisom, znam da stalno vežbaju specijale, ali kada se takve dramatične završnice više puta dogode, pritisak je sve veći. – rekao je Bauerman
Pozitivni i negativni utisci o formatu?
– Prednost je što danas mnogo znamo o fizičkoj pripremi igrača. Mnogo se kvalitetnije atletski radi sa njima, ipak mislim da je zgusnuti kalendar takmičenja upravo najveći neprijatelj igračima. Puno je takmičenja pod okriljem Evrolige, FIBA, igrači nemaju dovoljno vremena za oporavak i rad na sebi. Mislim da moramo da vodimo računa o njima, jer ce im ovakav tempo skratiti karijere.
Rođeni ste u Oberhauzenu, radili ste u Leverkuzenu, Bambergu, Belgiji, Grčkoj, Litvaniji, Rusiji, Iranu… Gde je vaša „kuća”?
– Moja kuća je tamo gde mi je posao. Košarka je moj život. Kad se radni dan završi, pomalo se i sam bavim sportom, volim džoging – zaključio je Bauerman, koji sebe opisuje kao osobenjaka čija kreativnost zamire po završetku radnog dana.
Izvor i foto Sportski žurnal